На дан. Шаљива истина. СтаВл Зосимов Премудрословски

ово? – Питам се.

      – Аххх… Да, нашли су.., хех.., под тушем, у натури, јебем се. Овај шљокица, гола пред столом за одлагање огледала на гузици, крекао се.

      – Хахахаха!!! – викнуо – Шта, у нарави?

      – ста, засто? – пита мој.

      – Зашто, шта?! Закачен на звучни сигнал. Тамо цела зона још увек искаче … – Хариа је и даље тинкла шалицу, а Остап је патио. – И још увек је била шала. Да кажем?

      – Хајде, хајде, цоол! – подржана мина.

      – Чудо једно у тоалету срања заслепљено. Набавио је необријано говно и израдио густу кобасицу која је мушкарцима изгледала попут хрена, висине пола метра. И сви су ходали, гледали и не разумеју ко је имао тако опсежан анални одломак да није могао да заборави, и монументализирао га је у статуу. Дуго је стајала тамо и забављала све посетиоце. Укратко, постоји једна луђака и ту се нема шта радити. Реци ми боље, како си у Санкт Петербургу или Москви?!

      Гледали смо се и хаковали, смешкајући се.

      – Шта пише!? – Рекао сам, димензије тела: сто двадесет – педесет – сто двадесет. – Као и свуда: данас је пан, а сутра више нема.

      – Да, и тамо се шале. – Вибрирао сам њен машински вибратор, то јест, сипао сам још једну шољу. – Анегдота боље слушај. Значи да се дабар и трупац гурају против струје, а гавран пуши глупости на кучи дрвеће и гледа у тешке муке даброва. Пливао је, пливао, видео, врана седи и жваће. «Дај, – мисли, – одморићу се» и пита је: – Шта, кажу, радиш перје? а она: – Ја? – врана се нацерила. – Пушим бамбус,.. Ууууиии!!! … Хууууу.

      Беавер: – Па шта? Кхе, хр.. – дабар се одвојио од дима који му је долазио у правцу.

      Врана: – журим.., за забаву све.., и желим да живим… Аххахаха!!!

      Беавер: – А како нешто пушити?

      Врана: – Да, повуците и задржите, задржите док не одлетите.. Желите пробати?

      Дабар: – А шта, хајде?!

      А врана је пипала дабровима стуб дима, попут парног воза. Беавер га је прогутао и држао у дубини својих плућа. Надувано тело глодара полако се спуштало на леђа, а он је почео да тоне на дно, пуштајући логу и раширивши ноге. Дабар је био испуњен осећајем радозналости када су рибе пливале крај њега, а алге су му махале стазом којом је кретала његова струја. И како раније није приметио такву визију и лепоту. Први пут у животу подлегао је реци и природи.

      У исто време, око завоја, Бехемотх седи на обали ове реке и брише гаће. Угледа даброра искаче и издише дим.

      Хиппопотамус: – Јесте ли бог? – био је изненађен коњушар. – трупац је био тамо, али сада, попут сукње, искачете?

      Беавер: – Ето! Тамо!!! Око завоја врана бамбус пуши!!!!!!

      Хипопотамус: – Где??

      Беавер: – Тамо!!!!! – Ношена струјом, рекао је дабар.

      Бекап је био заинтригиран и, одуставши од свог потхвата, заронио је у воду.

      Врана сједи, пуши бамбус и лепрша док сједи. Изненада се испред кљуна појави скок. А врана на издаји, управо тамо, лепршала је крилима, отворила очи, попут жабе и викнула у свим својим гавраним грлима.

      Врана: – Беавер, издахните!!! У природи,