На дан. Шаљива истина. СтаВл Зосимов Премудрословски

претворио га је у сан … – Ево, узми награду. – потакне ме безобразник и брзо побегне, скочи у његов Лекус и прекине се. Шоља чаја и две кобасице у тесту, хвала што сте спасили десетине хиљада и крадљивци на слепочи. Али новце треба уштедети. Да, овде има пуно људи и сви шетају. А цена је бесна и још увек расте. Што су сиромашнији људи у држави, то је скупља цијена.

      Шта је овде?! Стојим и гледам другог момка како увиђа пролазнике. Видим људе како стрше и не кључају, пиво се сиса и бескућници. Нешто тражи и одмах му лебди.

      – Драги!!! Помозите за хлеб, дајте ситницу новца?! – каже тајанствени просјак.

      – Напоље, друже Хуи!! – момак се умешао у разговор. – Иди красти, смрдљивице!! – прекинуо је квргу. – Јесте ли уморни од бескућника?! – насмешио се момак. Лоцх му је скренуо пажњу, прегледао га и заузео његов почетни положај, узевши момка за ниво свог грађанина. Наставио је. – Само си купио пиво и нећеш баш пити.

      – Да. повукао је. – Управо сам купио пиво, један се појављује: «Дајте ми две рубље?», Отпио гутљај, а други: «Помозите ми да изађем из метроа, само су ме пустили од полицајаца.» Да ли наша храбра полиција одузима лични новац? Нека врста апсурда, на ТВ-у кажу супротно.

      – Да, да! – подржавају летећи сиса. И наставио:

      – Отпио је још један гутљај: «Помозите ми, брате, осуђеник скитнице …", већ пијеш гутљај од седмог … – нагласио је.

      – Дванаести. – Побиједио сам типа користећи неуро-језичке технике програмирања и Царнегие-јеве савјете.

      – ста? – Не разумем Лоцха.

      – А ти си дванаести…

      – Зашто?

      – И зато што смо и сами уморни од овог живота, зиме, збрке у земљи. Већ се боли на души. Тако су одлучили да организују Независну јавну организацију за бескућнике, укратко: НОБЛ! Већ смо унајмили канцеларију и пуно смо помогли око смештаја, посла, путовања кући, јер за нас су документи неважни. Ово је посао столова за пасоше и ФМС. Искреност је у срцу, а не на папиру. Коју меру предузмете, Бог ће вам узвратити…

      А јарац је отворио лопату, а иза његових леђа полицајци су већ спалили момка и чекају Магариче. Обично је то пиво и схаварма. Али ја не кухам, не желим да се плашим торбе, не срећем често ово, али мали притисак на рачуне за ћелије излио се и пожелео просперитет, а момак му је захвалио и брзо нестао…

      Фу, напустио је полицију, али не своју. Кад се сретнете, то је ваше, и тако идете и трошите. Тако да сам се испоставила да сам била моја и отишла до пар.

      – Са дебелом или тако нечим, Зиома-пријатељ, згодни, видео је како га ухватиш Лаз… И узео сам полицајце на себе, видео их, како су ме намамили?

      – Ко си ти? – уплашено је питао момка.

      – Ја сам исти као и ви, штипкајте… па, делите или прекривате?

      – Проклети ћемо о базару, ко је ко, ко … – подржао је момка и понудио да оде у Бистро. Ушли смо унутра и седели пола дана. Одвезли су се до плаже Нудиста у Сестроретску. Сунце, зујање, дрога и отели нудисте на језерима да се јебу, јер су на плажи забрањене?