На дан. Шаљива истина. СтаВл Зосимов Премудрословски

из ње и кренула према нама, врло споро. Ручали смо у колони хотела Москва. Имали смо избор: или да пијемо алкохол разређен светом водом из Лавре, али да паднемо у руке правде; или се ломе у различитим правцима, али не посустају и не доводе у нормално стање. Ја и неколицина другова кретали смо се мало даље на супротним странама, распршујући и распршујући поглед на гомилу.

      Узели су Великог Серјога са црним оком, чији су доњи капак изгледали као усне. И његови другови за пиће. Разлог је био, како се касније испоставило: уклањање леша из подрума, у који смо претходно покушали да уђемо. Леш је, испоставило се, после нашег одласка, заузврат, направивши недељни полукруг, запео за рад грејне мреже пречника двеста милиметара сваки, крутих пари снопова и умотаних у запрсје и стаклопластике…

      Млади студент који није локални, избачен уочи пухања из студентског дома, попео се у дубину подрума на плочи коју је неко бацио, влажио ноге и скочио на цев, а талас се узнемири. Тип, навикнут на под са суморном светлошћу, пијан је пао бочно на топлану и хркао. У близини је плутао леш, налетео и запливао у густину. Додиривање дечије репне кости, носа. Леш се смрзнуо. Ујутро, густ зрак светлости није спречио момка да се одмори. Доживео је изгубљени дан несанице.