На дан. Шаљива истина. СтаВл Зосимов Премудрословски

Они, обучени у чаршак, ушли су у било коју продавницу и понудили се да се моле за здравље своје родбине, дан раније, наводно, одлазећи у неке псковске пећине. Једно име опет је вредело двадесет рубаља. Новац ми је пребачен, а рачуни узети у Казањској катедрали спаљени су у оквиру њихове молитве. Ја сам, за разлику од њих, био обучен у цивилну одећу, али са брадом. То је учињено у случају да нас полицајци ухвате, ја сам левог типа и они у свом присуству немају пенију. И све је прошло савршено. На дан кад смо га «сецкали», односно добили смо управо тако, не хиљаду рубаља сваки, а након посла лутали смо по кафанама, у које смо сипали сто грама пијани до свиње. И лутали су до својих ћелија, хостела сјеменишта, у Лаври Александра Невског, добро храњени и пијани, срећни и уморни, од дана који је прошао, али пут кући био је и опасан и тежак. Пробудио се на различите начине, догодило се у центру за детоксикацију. И опет нас воде већ пијани у полицијску станицу. Фиона је потпуно ошамућена. Био је мршав, врло љубазан, добро читан и наиван. Израз на његовом лицу, посебно пијан, био је попут лица овновог овна са косог погледа. Насупрот томе, сераф је био нагнут и дебео, попут свиње, похлепан и лукав. Стално га је морао претражити, све до ануса, где се обично скривају хероин, кокаин и коров. Тачно, Фионин отац попео се у анус, био је и покретач претраге свих заузврат, наравно, осим мене, јер сам имао новца и могао сам да га пресечем на брду или на јетри, због поверења и вере у моје речи, дакле увек сам веровао у моју специфичност. А након открића новчаница, отац Серафим се покајао и тражио опроштај, клечећи на коленима, изненађено се питајући како се ту ваљају, мрмљајући:

      – Али како су стигли тамо?

      Одвевши нас у следећу полицијску станицу, дежурни официр нам је наредио да затворимо своју банду у мајмунску кућу, где су се два туркмениста и један гадан, смрдљив, бескућнички ким обучен зими, иако је врућина била преко плус тридесет, а носио је и зимски шешир. И каже без потребе да је ујутро хладно од риболова, а гребе или раменима, затим задњицом, вратом, пазухом или потплатом, не скидајући ципеле, препоне и друга места. И истина је.

      Довели смо Фиону у пазух у кавезу и ставили га на клупу чекања. Повукао се на леђа и хркао, отварајући уста највише што не желим, из чега је слина полако текла и збунила се, намотана длаком на бради и брковима. Мухе су се накапале на слуз, а лепљиве су попут отровних листића комараца. Серапхим је звецкао док је седео. И покушао сам да сакријем остатак новца у ђону, где сам имао уграђени новчаник. Одједном се решетка отворила и најздравији, вероватно из читаве Централне управе за унутрашње послове, ушао је изнутра, андроид са пиштољем на рамену. Полако, једући очи, прегледао је цхмир, а затим, док је орао погледао азијске близанце различитог доба, већ су се запели од очију чувара до зида, отварајући уске прорезе за очи у пет новчића рубља, позвао наше зјенице и погледао уснулу Фиону, који му је до тада у устима