На дан. Шаљива истина. СтаВл Зосимов Премудрословски

боце. Једном је данима почео да нестаје. Сви су били различити, али радознали. Када се појавио, испитиван је. Он је ћутао. Али једном је био пијан и Серезха Иеллов Снов признао је да ће се ускоро венчати.

      – И на кога? – праћено питањем.

      – Да, постоји половина мог срца, она живи у региону, иако јој је већ шездесет и једна година, јер јој не треба радити децу, већ их је осам. Овде их храним и образујем, као што су мене одгајали мој отац, а отац му је отац, а отац – отац, мајка јер је то било очинство. – Серјозха је покуцао у носницу, извукао козу, погледао је и појео. – Обожавам Цхупа-цхупс, међутим, то даје паметне мисли. Па, давно нико није нашао кућу. Успео се тамо, погледао, било је довољно места за све: и његову жену, и мене, и децу. Тачно, старијем је жао, затворен је дванаест година. Али још увек млад, глуп, само четрдесет куца. Учио сам га, али није веровао мом искуству. Па, лето је још увек, па сам одлучио да направим евро поправке у кући, већ сам купио кит, боју, четке. Тачно, неке тетке су ушле: «Шта то радиш?». – питају. «Поправка». – Кажем, али одмах сам схватио да касне, кућа ме је већ заузела. – Серезха Иеллов Снов узео је крекер испод кревета, кликнуо жохар који није знао како да искочи из лемљења, мазао га је жутом течношћу и, наборавши га, одгризао. Руск је пукнуо, али се није сломио. Чукчи је полако отворио очи, гледајући у сломљену пера која је излазила из пукотине пукотине.

      – Ооооооо!! зарежао се и почео грејати зубобољу дланом…

      Лето је прошло. Цхукцхи је стигао са Фингалима, без предњих зуба. На глави му је био лобања згрушане крви.

      – Који је Сериозха, прослављао се укућани, било је мрачно, светлост се угасила? – приквачили бескућнике.

      – Не, те тетке са власницима ове куће су стигле, али сам већ завршио санацију, хтео сам да идем са породицом. Тако да су ме тукли клубовима. Пси. Крај…

      напомена 6

      Умри, кујо, за венац!!

      Сунце је сијало. Небо је било ведро и домољуби домадри бескућници сједили су у купаонским собама и плели картон, стављали друге боце и још увијек гомилали алуминијске лименке за коктеле и пиво. И све би било у реду, али у једном од домова куће, била су два УАЗ-а са плавим светионицима, а «тате» су водили кроз врата и «у лисице» носили жену и два момка обучена у јаничарске прслуке, које су обични људи звали «жуманце». Локални становници још увек нису разумели разлог хапшења, јер је овај трио скрупулозно лупао на сметлиштима и свакодневно чистио дворишта. Свака је имала свој инвентар, на који су му руке већ биле навикле, и сваки је био обележен метлом, мерицом и кесом. Ови алати су им се чинили као талисман или амајлија, као кућа или викендица за дом. И, не дај Боже, да ће неко одвести странца. Све, смрт. Гаранција Али појавила се на овом тројству и пре инцидента и четврте Мадаме Тумор. И одлазимо.

      Дан раније. Уочи јутра Мадам Тумор је прво устала и одлучила да покаже алтернативу, уради користан посао и очисти подручје док су сви спавали са олујом бухе, односно регистрацијом у породици. Сви чланови ове