Burping zubasta žaba. Fantazijska komedija. СтаВл Зосимов Премудрословски

Njegovo Predsjedništvo, Vrhovni Gospodar, Semisrack osobno je osobno imenovao velečasnog Čereviča Chmor Iko Top Wau Starost poslovnim putovanjem lično u neplaniranom vijeću Nora, a vi, general lubanja, zaštićeni deo čitavog našeg preduzeća.

      A ono što vam je lično rekao samo je blef. Nema svedoka. A ja, jadna rukava, tvoja majka i medicinska sestra, pa čak i komandant i učitelj discipline…

      – — O, gle, to kreće!! – primijeti deseta i zureći u vrapca pa podigne lobanju u nebo i vikne. – Aaaaa!!! Opet pričam!!! Heheheyyyy!!

      – — Ko je on? upita lobanja i, uhvativši vrapca, šutira Stasyanu u lice. Iz straha, Stasyan je odmah počeo razumjeti i govoriti Galupskog.

      – — Ja sam Stasyan. Samo Stasyan. – i izgubio svijest.

      – — Ok, na bubanj ko je on, ali on je radioaktivan i otići će po hranu. Ali koristit ćemo je ekonomski. I ne opuštajte se skroz, nemamo dovoljno i zato također tražite zamjenu za to. Otkako je on, postoje i drugi poput njega. OK?

      – — Da, o našem prostirci. – svi su odgovorili u zboru.

      Casulia se popela na vrapca, za kojeg se ispostavilo da je nešto veći od nje, i dvaput je oštrila i sjela na nesvjesnog vrapca, te se počela puniti poput baterije i sjaj.

      – — Ostanite do ručka!! zapovedala je, a svi su se naglo postrojili. Pljunula je svakom odjednom.

      – — A ja imam duplu porciju! – proglasio je, dršćući Čerevič Chmor Iko.

      – — odseći ću ti rogove, – stigao je Zasratich. – za dodatak, tamo, na polju… Ono što nađete, sve je vaše…

      – — Zeka, ali ja sam glavni? – povikao je Čerevič

      «U politici, ali ne u trpezariji», rekla je Casulia. – oprosti, velečasni.

      Ostali su se približili ujutro i niko nije primjetio njihov dolazak. Nisu mogli pronaći ništa, ali kolege su im ostavile omjer doze. Zeka ih je pljunula i općenito su prema njima bili osuđeni u naturi, sve je masovno, bez pijace, oh moj čitatelju. Kipisha i predstavljanje sa strane nije bilo, Maza Faka Da Wow!..

      četvrti apulaz

      maza faka yes wow

      – — Maza Faka Da Wow!.. Maza Faka Da Wow!..

      Stasyan je pod čarobnim vikanjem mesa koje ga okružuje polako došao sebi i probudio se. Njegovo stanje nije bilo puno, napola usisan, napola energičan. Otvorio je oči i ugledao veo koji se polako rasipao i pred njim su se već nalazili obrisi crnih galopirajućih kuglica. Nakon što se prilagodio kontrast i već je prepoznao siluetu čudnih stvorenja.

      – — Ko su one, ove nemasne, žive kosti? pomislio je.

      – — Ovo su Galupas. – odgovori unutrašnji glas nazvan Jezik.

      – — Što je još Galupa? – pitao je Stasyan iz jezika.

      – — Koji ti je jučer i juče dao glavu… Noću, sjećaš se?

      – — Dakle, to nije bio san?! – i setio se onoga što se dogodilo dan ranije i u strahu pokušao da puze na leđima, glavom naprijed, ali spotakne se nad nečim. Pogledao je iza sebe i ugledao veliko oko koje je zurilo u njega.

      – — Ahhhh!!! povikao je i skočio. Oko njega su galopirale jutarnje molitve, komadići ponavljajući istu frazu: «Maza Faka. Da, vau!..». Ispitao je i onesvijestio se. General je ustao i šutirao malo vrapca u ionako skakajući fingal, koji je probudio Stasyana.

      – — Ko si ti? – upita lubanja Zasratovič i stane, podižući nogu-kostim postupak pevanja himne.

      – — Stasyan nije ništa razumio, ali njegov unutarnji glas preveden je iz Galupskog u Sparrowa. Njegov unutrašnji glas Jezik je govorilo više od pet milijardi različitih dijalekata i dijalekata, uključujući jezike mikroba i programa, virusa, pa čak i nano čestica. Plus – jezike planeta, zvijezda, galaksija i tako dalje.

      – — Ja sam vrabac Stasyan iz Ayaguza. odgovorio je.

      Cherepuk Zasratich nije razumio što su govorili zarobljenici i zamrznuo je iznenađenu grimasu, ali već su njegovi unutarnji glasovi, glasovi ostalih članova, otišli svojim vlasnicima što je netko rekao. Tako su naučili razumjeti jedni druge bez učenja tuđih riječi. Govorili su i razumjeli sinonime, riječi koje su identičnog značenja i po zvuku različite. Na primjer: «Maza faka da wow!..», a vrabac zvuči kao: «Chirik, Chirik chik Chirik!», A na ljudskom će zvučati kao: «Kako je lijep ovaj svijet!», A to je za mene moj unutrašnji glas prevedeno, jer unutrašnji glasovi nemaju različite jezike. Svi unutrašnji glasovi imaju jedan jezik. Ne znam je li Bog ili Đavo, ali on jeste.. Jezik misli. Dešava se da više od jednog puta u mojoj glavi svira i toliko je poznato, ali ne možete pjevati. Zvuči stih ili proza, ali ne možeš izgovoriti i mučiš se, pleteš mozak. Znate da vam se u glavi vrti misao, ali ne možete citirati; Razumijete, ali ne možete objasniti. Kažete da vam se u glavi vrti misao. I tek kad se omesti, onda kasnije podsvjesni um prevede i obavijesti Francuza spremno – na francuski; Kineski – na kineskom; za psa – za psa, zbog čega ona razumije ideju, a ne slog. Jer misao je za sve na jednom jeziku. Recite psu nježno: «stoka» i mašu repom, a Francuz i Kinezi smiju se. I recite: «Pametna djevojka», grize zube, pas će zareži, a Francuzi i Kinezi gledaju se i kao odgovor na simpatično značenje riječi svako će odgovoriti na svom opscenom jeziku.

      A izrazi lica nemaju nikakve veze s tim. Bljesak energije.

      Ali ja, oh moj vrlo mučeni čitatelj, zaokupljen ovim istinitim smećem, napisanim ne pod bilo kakvim drugim utjecajem, već kao čista trezvena svijest, da je u naše vrijeme teško možete pronaći i to je loše. Tako da kažem, moja priča je ekološki prihvatljiv proizvod nazvan «Zuothy Frog Belching». Obvezujem se da ću to olakšati i prevesti sa Galupskog na vrapca i natrag, naravno, ljudskim jezikom. A kasniji u ovoj verbalnoj dijareji, koja je, još jednom, napisana čisto u trijezno bistroj svijesti, također će odmah razgovarati i odgovoriti ljudski, jer ti i ja, vaš ponizni sluga, ne govorite drugim jezikom. Da, i manje vremena ćemo potrošiti na čitanje. Pa, sad ćemo prekinuti oglašavanje sedmog osjećaja i vidjeti kako se ovaj odlomak završava u ovoj priči.

      Oh!!.. Ali oni, privrednici i vrapci, nisu na ovom mjestu na kojem sam se odvratila i objasnila jezike?! Gdje su? I tu, a ne tamo. Dok su vam pisali, odbacili su se. Ahh! Eno ih, moje greške, sjedi i razgovara. Žao mi je, žao mi je, zaboravio sam da se Zemlja rotira oko svoje ose, ne samo stvarno pod našim nogama, već i praktično pod njihovim nogama. I oni imaju brže, pa su se kotrljali po horizontu fantazija, i stajući na vrhovima prstiju i stežući mi vrat, odmah sam ih pronašao…

      – — Evo, Stasyan, generalno, to je sve … – sa tugom sa suzama u očima Zeka je završila priču o problemu Galupiya i svrsi njihovog putovanja. – Moramo pronaći nešto što zamjenjuje hranu, poput vašeg zračenja radioaktivnim.

      – — Mdaaaa. – Stasyan je po ćelavoj glavi ogrebao ćelavu glavu.

      – — Ali ako usisate svu radijaciju iz sebe, pa gdje drugdje možemo pronaći hranu?! Nećemo doći do cilja i nećemo spasiti Galupiju. A naš narod će umrijeti od gladne brutalne smrti. – nastavio je general Zasratič.

      – — Da, i pustimo se da stradamo od gladi. – dodao je Čerevič Chmor Iko.

      – — Koža. lobanja se zalotila i na kost je nacrtala kvadrat na pijesku. – razmišljaš o svom trbuhu. – Nije mi se dopao trg, a on je na sredini nacrtao krug. – bića u kabinetu.

      Čerevič nije mogao da izdrži i potrči do generala. Zastao je i silom ga gurnuo. General se otkotrljao. Chmore Iko je jeo cijeli svoj život više i jedan na jedan bio je očito jači od bilo kojeg djelića. Sjeo je u Zasratichovo mjesto i nacrtao trougao, paralelepiped