Burping zubasta žaba. Fantazijska komedija. СтаВл Зосимов Премудрословски

popravi i stvorio je hranitelje tih mutanata kosti, usput su, strogo komunicirali s Morseovim kodom. Tko ga ne dobije, objasnit ću vam: ovo je neka vrsta Morseovog koda, ali ne abecede, naravno, već četverosatni sistem bitova. Tačnije, plesali su korak ili tač. I shvatili su da bazar – grupna komunikacija – nije dobrodošao i kažnjen je prema njihovom zakonu, kao plagijarizam – prema ljudskom.

      Općenito, došao je do istog stvorenja kao i šator, samo bez jedne noge i umjesto lubanje na očima se pojavio živac-vratni živac koji je klečao u svim smjerovima poput zmija i bio vrlo jak, poput čelika i rastezao se poput gume. Samo oko, koje se sastoji od stakla ili cirkonijuma, pa čak i rijetko dijamanta, poput one u krugu najvišeg nivoa vlasti i drugih prozirnih kamenja, vidjelo je radioaktivni sjaj i zatim ugledalo svjetlost zemlje. Oko je bilo prekriveno četiri gumirana kapka od polivinil klorida, gornjim, donjim, desnim i lijevim. I u sanjivom stanju, urezali su se u pupoljak, poput cvijeta, i u tom stanju se nakupljala i suza ili radioaktivni njuh, ispuhujući ih i bacajući u lubanju ovog brijanja, koji, osim toga, nije imao prazne očne duplje. I nazvali su to nježno stvorenje, dobro i milosrdno – KAZULIA CHERNOBYL.

      Po Casuliji je bilo deset komada ili komada.

      SKULLI su se razlikovali od SKULLS-a po starosti, to jest: SKULL je salaga, a SKULL je ratnik koji je zakletvu na vjernost položio Galupiji.

      Sama Casulia je jela jednostavno: sjela je na zračeno radioaktivno mjesto i upijala se dok sama nije zasjala. Što je više radika u sokolu, brže se počelo svećati i pljuvati… Prolivena tekućina odmah se apsorbira u suhe pore i daje energiju za život, kao i atmosferski kisik – bjelančevine i ugljikohidrate.

      Odozgo su mu bile sve galame poput paukova veličine naranče, koji su se pri kretanju krčkali uljima kada su se kretali poput zveketa. Svi su se na prvi pogled činili jednostrani, poput ležajeva, ali ako pogledate izbliza, još uvijek su se nekako razlikovali. Nije to bio ni karakter, niti općeniti oblici naleta, uopšte poput mrava, i bilo ih je skoro milijardu tokom posljednjeg popisa stanovništva, koji je održan prije pet godina…

      VLADU Semisraka bio je jedini koji se razlikovao od ostalih stanovnika, pa su to bila njegova dva razgranata procesa u obliku jelenih rogova, po osam čvorova. Imao je moć vođe i gotovo Boga. Svi su se plašili njega, ali nisu ga poštovali. Jednostavno su rekli da je najstariji i zato je njegova riječ bila zakon.

      Potom su za njim prošli hijerarhijsku ljestvicu Botve Chervichy, koji su bili zakonodavci kolonije, poput Dume, Kongresa, ili jednostavno bez Fenijevog bazara i sličnih. I nosili su dva uvijena, poput argala, roga. I što je više okreta bilo, to je važniji i autoritativniji bio glas u Botvi. I rogovi Kozulije su ostali zaglavljeni, jer se ova elita predstavila s dva ili više pojedinaca. Čerevići su sebe nazivali: «Nedodirljivi genitaliji državne Botve Velike Galupije.» Imali su neranjiv imunitet, a jedini koji im može oduzeti rogove je On, Njegov Uzvišeni. Bez Veličanstva kule, Generalisyphilis All Galups, Njegovo Predsjedništvo, Vrhovni Gospodar, Semisrak.

      Dalje nakon što su Čerevići otišli SKULLS – branioci, zaštitari, lopovi, paraziti i djeca. Imali su samo jedan rog na tu temu, poput kockice na kojoj su se okretali i vrtili kao Yula, i na taj način su udarali kosti nogu po licu neprijatelja. I vodili su vrtove, kao da su legije ili bataljoni …, ukratko, OPĆI BROJCI.

      Oni, generali bratstva Čerepkova, nisu probavili svom svom inertnom jetrom Nedodirljivu genitaliju Botve iz Velike Galupije.

      Razmnožavanje je održala posebna grupa Čereviča sa kozjim rogovima pod nazivom UCHICHALKI,

      koji su jednostavno pominjali brazde od zemlje razmazujući Kazula, tek oslijepljenog suzom. Svi su kipili prema određenoj množini: deset Čerepkova, plus jedna Casulija; sto desetaka, plus jedan general; sto generala, plus jedan Čerevič i Gospodin jedan… Učitelji su takođe bili Učiha. Devojke iz Učihe su takođe imale svoj Kazul, kao i elita, ali samo jedno po jedno.

      Tako su živeli. Ali ako je Kazul umro, onda su komadi umrli od gladi. Okrutan, ali moderan.

      Imali su i rupe za tinejdžere, gdje su podučavali mlade etiketu Galupije i drugih nauka. Tako je mladi Shard s mladom Casulijom pobjegao s nastave i prošao mračnim tunelom. Rođeni su u jednom trenutku i od desetaka komada, samo je on preživeo. S jedne strane on je već Učiha, jer ima svoj vlastiti Kazul, naravno poslije Škole preživljavanja i življenja (SHVP), ali to nije ni shvatio, jer je još uvijek mali i glup i ne vidi velike i debele probleme. Tajni poremećaj u koloniji stvorio je pasivnu atmosferu koja nije dostupna djeci. A razlog je bio taj što u koloniji nije bilo dovoljno radioaktivne hrane i zato je preživio sam. To se, naravno, dosad rijetko događalo, ali s vremenom je degradacija sve veća. I svi su to vidjeli i shvatili iz straha da ne bi uzburkali umove mlađe generacije.

      – — Dosadno je postati u Galupiji … – mladi melež po imenu Pukik počeo je melanholijski razgovor.

      – — Da, zaboravio si, Pukik, ali sve o čokoladi! – nervozno je zanijekao Kazul po imenu Zulka. Odrasle Kazul uobičajeno je spominjati kraj «ia» – Kazulijom, a mlade – bez «i» – Kazul. Je li to jasno?? – Ne budi kiseo, socio, sve je podmazano!! Visokog. Rođeni smo i preživjeli.

      – — I moja braća su umrla. – Pukik je izbio kičmu u zid i okrenuo ga pred sobom. Krhotine nisu imale oči i zato su gledali cijelom lobanjom i odmah vidjeli u krugu, svega dvadeset posto bilo je koncentrirano pažnje, a ostatak se smatrao bočnim.

      – — Šta valjaš pamučnu vunu, pareš? – lupnula je stražnjim dijelom glave kostiju Zulka Pukika, koji se slatko nasmiješio i opet uzdahnuo, sunčajući se.

      – — Eh, heh, heh – tuga se pojavila na lijevoj strani lubanje u obliku kapi pijeska i kotrljala se niz njene obraze, ostavljajući trag.

      – — Ne bzdi te, kao perut na pazuhu! – povikala je Zulka i kliknula nogom nogom na Pukika. Klik je zazvonio i odjeknuo u dubine tunela.

      – — Klikni ponovo! – upita Pukik.

      – — Che, sviđa ti se?.. Drži se.. – i Kazulya je stavio fofan ispod stražnje ploče toliko u njega da je bilo kakvo smeće provalilo iz pora njegove lubanje.

      – — Oooooh!!!! – lubanja je bila zamrznuta drhtavim drhtanjem, jer je to takav način pranja, poput kupke ili tuširanja.

      – — Ne razmišljajte, zema, ne istrunite talas. Sve je tako super!!!

      – — Neću se savijati … – za gundelom je melanholičan.

      – — Savijanje!.

      – — Ne savijajte se..

      – — savijanje!!

      – — Ne savijajte se!

      – — savijanje!!!

      – — Ne savijajte se!!

      – — savijanje!!!!

      – — Ne savijajte se!!!

      – — savijanje, savijanje, savijanje, savijanje, savijanje, savijanje, savijanje!!!!! – Zulka je duboko udahnula i vrisnula – Aaaaaooo!!!!!!!

      – — Ne vičite kao svinja. – Pukik je otišao.

      – — A šta je «svinja»?

      – — Ne znam, pa mi je palo na pamet.

      – — odakle?

      – — Od deve.

      – — Camel? Šta je ta riječ?

      – — Ah?.. Da, kao i «svinja». Ostavite me na miru, već potresen.

      – — Ahh! Da, opustite se.

      – — Šta, «aaaaa»? – prekine je Pukik.

      – — Da, shvatio sam?! – Zulka je odmahnula očima.

      – — Šta, «shvaćeno»?

      – —