Burping zubasta žaba. Fantazijska komedija. СтаВл Зосимов Премудрословски

Oh, Lord Generalisyphilis. Nisu izvršili pogubljenja, ali su vodili govor. – prekinuo je Čerevič Čmoriko, jedan od najbližih Gospodinih savetnika.

      – — Ćuti, schmuck, još nisam završio svoj govor!!! – ogorčeno je Vladyka i mahnuo kostima prema Chmoriko. – Dakle… Uh… Dakle, nema smisla povlačiti se. Ali ako pošaljete tim, barem će se barem malo nadati… M-da.. Jesam li već negdje vidio ovu ponudu?! – Pregledao se sa svih strana, promenio lice, stao na rogove, skočio, pa stao na kost noge, šutirao, glavom i vikao. – Zaek, kakva je svinja nastala s tim govorom u glavi sa ponavljanim rečenicama??

      – — III. – drhtao je Zack.

      – — Jesam li idiot koji ponavlja istu stvar? Potrošite energiju na ponavljanje. Ne znate da jezik oduzima više energije nego… mislite?!

      – — Gde?

      – — U Karagandi!! Zagovarat ćete zbog ove sramote mene, samog Generalizifilija, Gospodara cijele Galupije, uma Galupske diktature. Vau Vi ćete biti prvi dobrovoljac koji je tražio tim. I bit ćete prvi junak u historiji naše shoble ili bande ili kolonije.

      – — O Bože, smiluj se!! Ahahahahahahahaaaaaa!!! – promuca Zack – ne želim biti heroj. Ahhhhh!!

      – — I poenta!!! (bik) – nagnuo se Gospod. «Šta imate, vlč. Chmor Iko?.. A vi, Zeka, idite se pripremiti.»

      – — Hvala, Gospode, htio sam pitati, a ko će još ići osim mene? – upita Čerevič Čmor Iko.

      – — ti!

      – — Ja?

      – — Vi ćete, naravno, biti na čelu putovanja. Želiš biti heroj Galupije poput mene? – upita Semisrak Chmor Iko. To bi otkrilo sve, od iznenađenja, da jeste.

      – — Ja? Nisam spreman Ne znam… A šta je «poslovno putovanje»?

      – — Poslovno putovanje je tim, a tim poslovno. Općenito, Casulia Zack će objasniti, zna da je to u njenoj nadležnosti. – Vladyka se dizala na nogu ili u običnim ljudima – mosl.

      – — nisam spreman. Neka neko drugi – prašina je pala na Čereviča.

      – — Nema prašine i nema cviljenja, kao Casulia. Ja sam kriva. komšija je šapnuo i sarkastično se smejao.

      – — Rekao sam, idite, a zatim idite i to je to. – Semisraq je podigao desnu kost noge i češljao ćelavu lobanju između jelenih rogova. – Kukičić je rekao, škarta je napravila i trajala. Ne trebam valjati pamučnu vunu. Čuvaj! povede Cherevich Chmor Iko i Kazuliya Zeku i na mjesto invazije. – Evo, borci su potrčali i ležerno zgrabili Zekua i Chmor Iko.

      – — Pazite samo da povučete udarce. Oni su već heroji?! Do mesta invazije. I za kraj, vežem sastanak, bez tržnice. I opraštam vam što ste me pozvali na generala komada tri fronte, lubanje Zasratoviča.

      – — Već sam ovde, vaše Predsedništvo … – a onda se pojavila lobanja sa tri zakrivljene kosti nogu i sa slomljenim komadom lubanje na boku.

      Davno je došlo do državnog udara u Velikoj rupi (sada: Galupii) i neko vrijeme vladavina je preuzeo izvjesni Čerevič Chmor Iko, tada prosperitetni mladi šarmer. Ali odred generala Zasratiča u neravnopravnoj borbi zauzeo je prijestolje od Botve Čereviča i vratio monarhiju, postavivši pravednog Vladika na svoje mjesto. U borbi je izgubio sposobnost rada četvrte kosti, pretukavši deo lonca. Samo se spotaknuo i otkinuo deo sebe. Ali zbog toga se još više uplašio i još uvijek se bojao, posebno Semisraka, zašto ga je pozvao k sebi. Ali borci su ga idolitirali.

      – — Ohhh, dobro urađeno, Zasratich!!! Cijenim i pohvaljujem borbenu brzinu i disciplinsku lojalnost. Dakle: povedi sa sobom još deset boraca, najgoreg i vodi poslovno putovanje.

      – — Ali šta je sa Čerevičem Chmorikom? Jeste li ga imenovali za šefa?

      – — Ahhh.. meni.. – Vladyka je oklevala. – A onda te još nisam izabrao.. A onda, nisi mali, moraš odlučiti ko će voditi poslovni put… Hmmm… Štoviše, bit ćeš tamo sam, bez mene i Galupije. Želite li zauzeti njegovo mjesto i postati glavni lik?

      – — Da, gospodaru!!

      – — Samo naprijed, i ako ne nađete deset boraca dobrovoljaca, naredit ću vam ostala ulja da vam kucaju po glavi i napravit ćete mu kuglu. A pet puta kasnije, da vas nisam vidio, vaš duh ne bi bio tu. Vrijeme je prolazilo: jedan, jedan, jedan, jedan, jedan … – a general je trepnuo i odmah pobjegao zadatku, a za njim njegovih deset boraca koji su preživjeli državni udar.

      Vladyka ga je gledala kako odlazi.

      – — Mdaaaa, dok ne viknete, oni to neće učiniti… Potpuno su se odbacili. – sišao je niz hodnik i vikao.

      – — Donesite mi Kazuliju Vasya, Vladyka želi jesti!!!

      Na zahtjev Generalisyphilisa, ljudi su jednostavno izbacili dobrovoljce među: deset boraca za krhotine pod vodstvom generala Zasrata Zasraticha, Cherevich Chmor Iko Top Wow i Kazuliya Zeka Lee. Odlazak je bio praćen zborovskim narodnim vokalom, sličnim «oproštaju Slavena».

      Nije poznato ko je plagirao ovu melodiju: Galups ili Slaveni, samo su je nazvali «zbogom Kazuli» i oponašali dijelove orkestralnih instrumenata od strane popularnog Galupskog, a kapela, lokalni državni plesni i tap-dance plesni zbor, pod dirigentskom palicom istog Semisrak, koji je istovremeno tukao mezosopran i kontrabas. Neki su općenito pjevali, tako da su drugi zatvorili rupu. I poslovni putnici pokušali su se popeti natrag, takvi volonteri, no izbacili su ih i kada se zapečatio posljednji jaz, tada su svi članovi poslovnog putovanja odmah zaboravili mjesto s kojeg su bili u pratnji, tim više što su bili u potpunoj tišini i sumračnom zalasku sunca. Noć je pala i na nebu su se pojavili mesec i zvezde. Tim nije bio svjestan okoline i strah je postepeno nestao kao što se to moglo vidjeti okolo. Ljepota nije poput ovih rupa. I zašto se nisu odmah složili? Mdddddaaaa!!! Ljepota!!! Barem bi im bilo drago, ali optužba se i ljudskim izrazima, preciznije, osjećala: utroba je bolovala i pjevala. I energija hrane dolazila je do njih kroz mikropore krhotina, gdje se apsorbirala, sprečavajući kosti da se isuše, poput ulja za podmazivanje. Ali, sve se dogodilo tako brzo da članovi tima nisu jeli i nisu uzimali ozračene pelete sa sobom za Kazuli, pre odlaska iz Galupije. Užitak u okruženju ljepote postupno je opet prerastao u sumorno zlo stanje. I uljana spoja su počela da pucketaju.

      – — Che ce jesti? – Čerevič Čmoreko nije mogao da podnese.

      – — Ti si glavni, razmišljaš o tome kako nahraniti vrhove. – odgovori uz osmeh general Zasratich.

      – — I šta je vaš zadatak? – sa zlobom, kihanjem i udebljanjem na službenom žrebu, Čereviču. Na kraju krajeva, svaki je imao po dva svog osobnog Kazula, a potom i jedan za sve. – Moj posao je misliti, a vi njuškate i trljate bez riječi za to, da me ne bi ometali. Cherepuk je strogo pogledao Čereviča i lajao.

      – — Naš zadatak je zaštititi svoju magarcu!!

      – — I nahrani … – Čerevič je podigao čašu i odvratno je pogledao.

      General Shrovet nije rekao ništa, okrenuo se komadima i naredio:

      – — Odredite sami!!!! – to jest graditi. Sve su se krhotine odmah postrojile u jednu liniju čekajući tim.

      – — Dakle, borci!! – Cherepuk je pregledao komade svojih podređenih, zavirivši odvojeno, nadajući se da će naći nešto protiv statutarnog, ali bezuspješno.

      – — Moja djeca!!! Idi očevi i traži!!!! Brzo!!! OOOOTOTSTOOOY!!!!

      – — I šta da tražim, sine? – pitao je jedan od boraca. Dopustite mi da objasnim da je «sin» apel starijoj, a «otac» mlađima ili podređenima.

      – — Ja nisam tvoj sin, Chmyr. Ja sam tvoj general!! –