Андрей Тихомиров
Список книг автора Андрей Тихомировדער ספר פון יואל הנביא – אַ וויסנשאפטלעכע קאָמענטאַר אויף דעם טעקסט
אינעם ייִדישן חזון איז דער בוך פֿון יואל הנביא דערשיינען צווישן די עלטסטע נביאות־ביכער. מיסטאָמע, דאָס איז נישט רעכט צו דער צייט פון זייַן שאַפונג, אָבער צו זיין אינהאַלט. די מחברים פונעם חזון האָבן געזען אַ שייכות צווישן דעם צווייטן טייל פון ספר יואל, וואָס דערציילט וועגן גאָטס משפט אויף פרעמדע פעלקער, און דעם ערשטן טייל פון ספר הנביא עמוס מיט אַן ענלעכן אינהאַלט. עטלעכע פאָרשער גלויבן אַז דער ספר פון דעם נביא עמוס האלט די בוך פון דעם נביא יואל. אבער דער ספר פון דעם נביא יואל רעפערס צו די IV-III סענטשעריז. בק E. עס דערמאנט אַזעלכע רעליגיעזע פּראַקטיסיז ווי ציבור תשובה און פאסטן, וואָס איז אריין אין די ריטואַל נאָך די צוריקקער פון די אידן פון די בבליש קאַפּיטאַל. דער אויסזען פון דעם בוך אין דער נאָך-געפאַנגענער צייט איז אויך עווידאַנסט דורך די אַפּאָקאַליפּטיק מאָוטיפס אין עס.
كتاب النبي يوئيل – شرح علمي للنص
في الشريعة اليهودية ، يظهر سفر النبي يوئيل من بين أقدم الكتب النبوية. ربما لا يرجع هذا إلى وقت إنشائها ، ولكن بسبب محتواها. رأى جامعو القانون علاقة بين الجزء الثاني من سفر يوئيل ، الذي يخبرنا عن دينونة الله على الأمم الأجنبية ، والجزء الأول من كتاب النبي عاموس بمحتوى مشابه. يعتقد بعض الباحثين أن سفر النبي عاموس يكمل سفر النبي يوئيل. لكن كتاب النبي يوئيل يشير إلى القرنين الرابع والثالث. قبل الميلاد ه. ويذكر الممارسات الدينية مثل التوبة العلنية والصوم ، والتي دخلت الطقوس بعد عودة اليهود من السبي البابلي. كما يتضح ظهور الكتاب في فترة ما بعد الأسر من خلال الزخارف المروعة فيه.
Книга пророка Иоиля – научный комментарий текста
В еврейском каноне Книга пророка Иоиля фигурирует в числе древнейших пророческих книг. Вероятно, это обусловлено не временем ее создания, а ее содержанием. Составители канона увидели родство между второй частью Книги Иоиля, в которой рассказывается о Божьем суде над чужими народами, и первой частью Книги пророка Амоса с подобным же содержанием. Некоторые исследователи считают, что Книга пророка Амоса продолжает Книгу пророка Иоиля. Но Книга пророка Иоиля относится к IV—III вв. до н. э. В ней упоминаются такие культовые обычаи, как публичное покаяние и пост, которые вошли в ритуал после возвращения евреев из вавилонского плена. О возникновении книги в послепленный период свидетельствуют также апокалипсические мотивы в ней.
Az albán nép történetéből
Az albánok Albániában, Koszovóban (Oroszország nem ismeri el Koszovót külön államként), Macedóniában, Szerbiában, Montenegróban, más országokban is vannak albán diaszpórák, különösen Olaszországban, Németországban, Svédországban, Franciaországban és más országokban. Az albán nyelv dialektusai és a néprajzi sajátosságok szerint az albánokat ghegekre (északon shkipeniára a gheg nyelvjárásban) és toszkokra (délen Shkiperia toszki nyelvjárásban) osztják. Az albánok antropológiai típusai közül a brachycephalic (dinári vagy adriai antropológiai típus) dominál (főleg északon és keleten). Az "albánok" név a latin albus – "fehér" és az alp – "magas hegy" kelta szóból származhatott. Vagyis az "albánok" elnevezés más népeknél a fehér magas hegyek lakóit jelenthetné. A hegyek tetején gyakran megfigyelhető fehér hó, jégsapkák. Az albánok indoeurópaiak, közel állnak az eltűnt illírekhez, messzapokhoz és trákokhoz.
Из историје грчког народа
Грци су народ који чини главну популацију Грчке, Кипра. Име Грци су им у античко доба дали Римљани по имену једног од малих племена хеленских колониста у јужној Италији. Хеленски народ је почео да се формира око 12. века. пре нове ере е. као резултат мешања најстаријих становника Грчке, Пелазга, са придошлицама из Мале Азије (Тирсенима, Каријанима, итд.), који су, пак, дошли из степа јужног Урала (где су најстарији Индо -формирала се европска заједница), и племена са северозапада Балканског полуострва, која су се тада састојала углавном од четири племена: Ахејаца, Јонаца, Еолаца, Дора и још неких, мањих.
Din istoria poporului albanez
Albanezii sunt un popor care locuiește în Albania, Kosovo (Rusia nu recunoaște Kosovo ca stat separat), Macedonia, Serbia, Muntenegru, există diaspore albaneze în alte țări, în special, în Italia, Germania, Suedia, Franța și alte țări. Conform dialectelor limbii albaneze și caracteristicilor etnografice, albanezii sunt împărțiți în Ghegs (în nord, Shkipenia în dialectul Gheg) și Tosks (în sud, Shkiperia în dialectul Tosk). Dintre tipurile antropologice la albanezi predomină cel brahicefalic (tipul antropologic dinaric sau adriatic) (mai ales în nord și est). Numele „albanezi” poate să provină de la cuvintele albus – „alb” în latină și alp – „munte înalt”, un cuvânt celtic. Adică, numele „albanezi” pentru alte popoare ar putea însemna locuitorii munților albi înalți. Pe vârfurile munților puteți observa adesea zăpadă albă, calote glaciare. Albanezii sunt indo-europeni, apropiați de iliri, mesapi și traci dispăruți.
Iz zgodovine albanskega naroda
Albanci so ljudje, ki naseljujejo Albanijo, Kosovo (Rusija ne priznava Kosova kot ločene države), Makedonijo, Srbijo, Črno goro, v drugih državah so albanske diaspore, zlasti v Italiji, Nemčiji, na Švedskem, v Franciji in drugih državah. Glede na narečja albanskega jezika in etnografske značilnosti se Albanci delijo na Gege (na severu Shkipenia v narečju Gheg) in Toske (na jugu Shkiperia v narečju Tosk). Od antropoloških tipov pri Albancih prevladuje (zlasti na severu in vzhodu) brahikefalni (dinarski ali jadranski antropološki tip). Ime "Albanci" je morda izhajalo iz besed albus – "beli" v latinščini in alp – "visoka gora" keltske besede. Se pravi, ime "Albanci" za druga ljudstva bi lahko pomenilo prebivalce belih visokih gora. Na vrhovih gora lahko pogosto opazujete bel sneg, ledene kape. Albanci so Indoevropejci, blizu izginulih Ilirov, Mesapov in Tračanov.
Iz povijesti albanskog naroda
Albanci su narod koji nastanjuje Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore ima iu drugim zemljama, posebno u Italiji, Njemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obilježjima, Albanci se dijele na Gege (na sjeveru Škipenije na geškom dijalektu) i Toske (na jugu Škiperije na toskom dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca prevladava brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (osobito na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda dolazi od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina" keltske riječi. Odnosno naziv “Albanci” za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete promatrati bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoeuropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesasima i Tračanima.
Iz istorije albanskog naroda
Albanci su narod koji naseljava Albaniju, Kosovo (Rusija ne priznaje Kosovo kao posebnu državu), Makedoniju, Srbiju, Crnu Goru, albanske dijaspore postoje i u drugim zemljama, posebno u Italiji, Nemačkoj, Švedskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Prema dijalektima albanskog jezika i etnografskim obeležjima, Albanci se dele na Ghege (na severu, Shkipenia na Gheg dijalektu) i Toske (na jugu, Shkiperia na Tosk dijalektu). Od antropoloških tipova kod Albanaca preovlađuje brahikefalni (dinarski ili jadranski antropološki tip) (posebno na sjeveru i istoku). Naziv "Albanci" možda potiče od riječi albus – "bijeli" na latinskom i alp – "visoka planina", keltske riječi. Odnosno, naziv "Albanci" za druge narode mogao bi značiti stanovnike bijelih visokih planina. Na vrhovima planina često možete vidjeti bijeli snijeg, ledene kape. Albanci su Indoevropljani, bliski nestalim Ilirima, Mesapama i Tračanima.
Из историје албанског народа
Албанци су народ који насељава Албанију, Косово (Русија не признаје Косово као посебну државу), Македонију, Србију, Црну Гору, албанске дијаспоре постоје и у другим земљама, посебно у Италији, Немачкој, Шведској, Француској и другим земљама. Према дијалектима албанског језика и етнографским обележјима, Албанци се деле на Геге (на северу Шкипенија на Гхег дијалекту) и Тоске (на југу Шкиперија на Тоском дијалекту). Од антрополошких типова код Албанаца преовлађује брахикефални (динарски или јадрански антрополошки тип) (нарочито на северу и истоку). Назив "Албанци" можда потиче од речи албус – "бео" на латинском и алп – "висока планина", келтске речи. Односно, назив „Албанци“ за друге народе могао би значити становнике белих високих планина. На врховима планина често можете видети бели снег, ледене капе. Албанци су Индоевропљани, блиски несталим Илирима, Месапима и Трачанима.