Ludi detektiv. Smiješan detektiv. StaVl Zosimov Premudroslovsky

su još uvijek jaki, također su kameni. Samo ih dovršite.

      – Za fini sat neće raditi. Štoviše, potreban vam je pomoćnik, a ne jedan, barem dva. I, naravno, predujam, tada će biti poticaj.

      – Pa, bit će fini sat na mjestu unaprijed, ali vidjet ćemo. Ali platit ću ako se isplati. Kao – dat ću kravonete, ali ne – sudac će dati kravonete. Pa smo se dogovorili. A u pripravniku ću vam reći Idot. Znate li to?

      – Naravno. Ovo je moron iz Kyzikhstona. – starac se smrznuo kiselo.

      – I što?

      – Da, on je narkoman, jebem se. – starac je prstima ukosio Adamovu jabuku.

      – A ti?

      – Ja? Dovraga, ovo je ključna budala koju ovaj moron posluša.

      – I što, stvarno komuniciraju? dobra je u njemu.

      – Da, ponudio joj je dodatni prihod. Pijem, naravno.

      – Na sudu, naravno, nećete svjedočiti ove riječi protiv Idota.

      – držiš me za nekoga, šefe. Nisam kučka. Nisam bio u zoni i ne bih plesao na tvoju lulu. Bolje vrijeme od kante za slobodne ruke.

      – ohladi se. Ovo sam ja. Što ako?!

      – Razumijem, šefe.

      – I hoće li Baba Klava moći raditi?

      – Naravno. Iako ima 65 godina, pliva poput buldožera. Ali Idot?! Bit će problema.

      – Neće. I ja ću je privući.

      – A novac svima, podjednako?

      – Vi više, ali nakon lijepih sati.

      – A ako to učinimo, i nećemo razraditi fini sat?

      – Nabavite Chirp od mene, a kazna nije dodijeljena. Puno posla.

      – Ali što treba graditi?

      – Svinja se mora povećati. Želim imati svinje. Pa, ruke?

      Starac slegne ramenima.

      – Pa, ako pod tim uvjetima, tri komada.

      – Vi ste četvero i ne zaboravite na pojam.

      «To i to», odmahnuo je glavom i škljocnuo na štalu, «naravno da se slažem.»

      – Tada smo se dogovorili. Hoćete li platiti Dat ću vam novac, ali i vi ste traženi, prerezali ste ga, Toad?

      – Ooooh, ja?! Sranje pitanje, šefe, učinimo to!! – Stari je duboko udahnuo i zapalio još jednu cigaretu. – Znači, nekako mi se sviđa predstojnik?!

      – Čini se kao.

      – A kada započeti?

      – Čak i sada, reći ću Arutunu da dovode Idotu i baku Klavku. A ovdje je Idot.

      – Sjeti se morona, on će se pojaviti.

      Idot se pojavio na vratima.

      – Pa, što ste donijeli? – Bedbug se okrenuo prema Klincu.

      – u gotovini.

      – koliko?

      – Dovoljno par komada?

      – Dosta, ali to nije sve. Pomoći ćeš starom, on će ti sve objasniti.

      – Na ovo? Oh dobro, šefe, propusten je.

      – izmamit ću vam oko, odgovoriti za bazar, privući? – i Žaba je pojurila s Pitchforkom, koji nisu bili daleko, na Idot.

      – Čekaj! – Imam zračni pištolj Idot. – Sad ću pucati u jaja.

      – Ohhh? Jeste li s pištoljem?

      – Sve je legalno, voditelja. Otac je dao. Evo od takvih puževa.

      – Zar se ne bojite? Ovdje ste uhićeni. Mogu li nazvati oca? Neće vas učiniti propusnima, ali dat će vam lustere, to ćete pamtiti cijeli život. A otkud ti to da je Žaba puna rupa?

      – Da, svi govore u selu.

      – Što grebeš, Kalbit lice. Zašto mi ne kažu pišanje u oči?

      – Dakle, smiri se i radi, ako ne želiš probleme… Sve… Tiho! Rekao sam: radit ćete u nekom mjestu, periodu!!! – vikao je okružni general Klop Ottila Aligadzhievich na cijelo dvorište.

      – Znači ludo? – iznenadi se Idot.

      – u redu. Krenimo od početka: Kakav trup?

      – Moja. Odnosno, otac je dao.

      – Postoji li dopuštenje?

      – Ima ih.

      – Provjerite. Ali nisi se ljutio za državu, pa si unajmio traktorista koji će oraniti ovu konoplju. A vi ćete s njim razraditi termin.

      – A ovdje neću. Nećete dokazati.

      – neću dokazati? Sada ću na Internetu poslati snimku jučerašnjeg razgovora i tata neće pomoći.

      – Chervonets, točno? – dodao je starac.

      – I zatvori hailo, schmuck! – razbjesnio se Idot.

      – Tiho, tiho. Vidite, pimpochka? – Ottila je pokazao na prvi ulov na ogradi. – Ovo je video kamera. Možete se pozdraviti sa svojom obitelji.

      Klinac nije rekao ništa.

      – Toto, dođi i za sat vremena ovdje u radnoj odjeći.

      Možete dovesti oca. Nadam se da će mu biti drago što zna što radi njegov pastor. Nasljednik! Možete mu zauvijek upropastiti ugled.

      – Ne treba reći ocu. Ja ću raditi.

      – To je dobro. Na kraju puštanja u pogon dobit ćete i kule. I kažeš svom ocu da si našla posao sa mnom. Razumiješ?

      – Da.

      – Također, idite kod bake Klavke i recite da je hitno nazovem.

      – A ako ona ne dođe?

      – Reci da ću te uhapsiti svim strogostima zakona. Idi.

      Tako se brigada okupila i počela obnavljati ambar koji je, poput trnja u oku, Ottil prije žgaravice, proživio Islingovo cviljenje već pet godina. A Bedbug nije mogao ili nije htio naći vremena za ovo. Općenito, Ottila je bio lijen čovjek, ili bolje rečeno, bilo mu je lakše uhvatiti lava nego izgraditi ili očistiti stoku. Ubrzo je Arutun došao s Toadovim nožem i bez uhvaćenih. Očito je Claudia upozorila sve ili su oni iscrpljeni. Nadalje, policijski službenici obišli su seoske šupe u potrazi za mladom kravom koja je nestala iz bogate obitelji Lidergos. Pretraživanja nisu dugo trajala, a burenka je pronađena u staji velike osiromašene obitelji Sarikulov. Ali posaditi vlasnika obitelji nije uspjelo. Ušao je u poricanje i okrivio maloljetnu djecu, kažu, gladni, da su ukrali kravu, a vlasnik o tome nije ništa znao, razlog je godišnji zajebancija. Burenka je vraćena, a Sarikulov je prijetio da će prije ili kasnije uletjeti i sjesti.

      APULAZ 3

      Sljedećega jutra Ottila se probudio iz srca protrljajući prostirke zatvorene brigade koja se sastojala od: Toads – kao predstojnik, Idot – nije odmjeren drugar i baka Klawka – ekipe zvijezde.

      – Gdje si bacio dasku, budalo? – Oralno Idot, probijajući nogu noktom.

      – I što, gurate li se u kuglice? Ona visi na tvom stopalu! – Toad je zagovorio damu koja se smijala.

      – Doista, meduze, umreš. – Idot odgovori starcu, – a ti, stara žena, još ćeš bacati dasku čavlima, stavit ću je u dupe.

      – Gledajte, ne bavite se karanfilama, posebno na Zhabinu! – odzvanjao je bas bez bake Klave.

      – Dakle, osuđenici, da vičemo, ali tuče nema? – upita Ottila,