Тако се предомислио и отишао до стола. У кухињи је био мали телевизор и он га је укључио успут. Такође на путу сам отишао до плинске пећи и отворио поклопац посуде, стојећи на прстима. Арома, исцрпљена од њега, једноставно је пијала Оттила и он је одмах пожелео да га поједе. У ормар је узео: тањир, столић, шејкер од бибера, нож, хлеб, мајонез, павлаку, кефир, ајран, коумис, кечап, ловоров лист, криглу, две кашике: велику и малу, и, борећи се да успостави равнотежу, отишао је до стола, устао и уморио се: обе су руке биле превисоке, преоптерећене и чак су морале користити лактове. Све бирано полако се њихало. Оттила је носом покушао да гурне тањир на сто, али сто је био виши и лактови су му почели да набрекну. Оттила се надувала и положила све на столицу. Затим се намрштио и гурнуо столицу тако да сте могли да видите телевизор како стоји поред столице која се тренутно преквалификује као глумачки стојећи стојећи, сипао је сто педесет грама месечине у стопер и дубоко издахнуо, напунио је све једним одмахом и пратио га гласно звук промукао. Гримасирао је попут старог лимуна, без устручавања зграбио комад нарезане харинге са свих пет и угризао их пола с костима. Кости су му се укопале у непце и језик. Замрзнуо се, али тада се сетио очеве јоге и заборавио на бол, док баке и деца заборављају кључеве и друге ситнице. Следећа је била супа. Јуха се састојала од следећих намирница: грашак, кисели купус, кромпир, пржени лук са шаргарепом на пасти од парадајза, меки пшенични рогови, здроб, мешано пилеће јаје са уловљеним комадом шкољке, нокат величине одрасле особе и зачињено једним комадом кости од меса са жилама на под. Месо се, по свему судећи, јело и пре, по принципу: “у великој породици… не кликајте”. Сисајући већ натечену чорбу и више личио на коњице, Оттила је грицнуо кости и живео, пажљиво упијајући вести. Следећи број Цалл центра био је на ТВ екрану:
– И што је најзанимљивије”, наставио је најављивач,” … један учитељ из Иркутска био је обожаватељ Николаја Васиљевича Гогола и једноставно је идолизовао свој рад, посебно рад “НОС”. Целог живота сам штедио новац за пут у Лењинград (сада Санкт Петербург), где је постављен споменик-знак са дугим носем на бакарној плочи, слично Гоголевском. Али Перестројка је прекинула све планове; уложила је сву уштеђевину у ОЈСЦ МММ и, попут милиона штедиша, остала је рупа с крофнама. Након загревања и претрпјеног обилног инфаркта миокарда, поново је почела да штеди новац за пут у Санкт Петербург, па се чак и потајно, прерушивши се, ноћу сакупљала празне боце и конзерве у бачвама за смеће и по тротоарима. А сада се дуго очекивани сан остварио за десет година. Дошла је у главни град херој Санкт Петербурга. И сазнавши у истражној канцеларији где се налази тражени и дуго очекивани споменик, она је потрчала са стварима у јавном превозу са три трансфера, зашто са трансферима? Само да је Москвицхка седела за столом за информације, а Московљани, за разлику од Питерцева, воле да шаљу други пут, као овај пут. Након што је стигла пет сати након дугоочекиваног
