Луди детектив. Смешан детектив. СтаВл Зосимов Премудрословски

сабљу сувог сока у дубину ноздрва, извукао се, погледао га и, гризући очњаке, испљунуо, згужвао нос. – јел.., слано.

      – НЕМОЈТЕ јести срну коју мајка не храни?! – огорчен је отац.

      – Не, храните се.

      – Зарађујем на храни. А мајка куха и храни од онога што сам зарадио. Разумео?

      – Прихваћено, разумљиво, пријем…

      – Браво, твој отац, а ти …?

      Син је устао за шалтером СМИРНО, док га је свештеник бушио.

      – Добро урађено у штали су, али ја добро урађено.!!..

      – .. Сероња… хех хех хех… Салага. – Отила је њежно свом сину лагано ударио по глави, али Изиа се измигољио и извео контранапад равно према дну свог оца, док је он подучавао.

      – Ух.. – Оттила се развеселио, скривајући бол, рука му се само трзнула, а очи су пролиле сузе, – Па, је ли те мајка хранила или не?

      – Феедс. Укусно се храни … – син је почео да хвата у лево ухо … – А онда моја сестра и ко?

      – А ти и моја сестра?.. А ви сте ЉУДИ! – насмешио се отац и ставио наочаре, спустио се са стола до столице и наставио писати даље, клечећи тако да је био виши.

      – И шта то значи нашем АУТОРИТЕТУ, те недеље… овај… дошао је још један председник …, Американац, КГБ спава, а људи су забринути?

      – Шта је још такав председник? – татине очи искочиле су испод наочала.

      – И она која се затвара снагом у соби када три сата седите у тоалет,..

      – И шта онда?

      – .. онда се смеју и задиркују, попут мачака у марту на улици, ноћу чак и цвркутају попут прасића. И изађите – као после купке – мокри.

      – А где сам у овом тренутку? – отресао се отац.

      – И још сат времена седеш у тоалету, а затим, као и увек, вичеш: “донеси папир!!!”.

      – Ево, моли!!. – побегао из смешка зуба генерала Клопа.

      – А шта је “кучка”?

      – Не усуђујеш се више то рећи ОК?

      – Разумео, прихватио, Амен. – Поново сам устао, у шалтеру Изза.

      – Имате борбену мисију да откријете ко је овај други председник.

      – Већ сам сазнао. Ово је ваш подређени – Интсефалопатх Арутун Карапетовицх.

      – Овај стари? Он је тридесет година старији од ње и четрдесет три старији од мене. Хеј… ово је будала, да ли је он рођак?! – Клоп се закачио и почео даље да пише.

      – Ха ха ха ха!!!! – Након неког времена, мој отац је изненада експлодирао и скоро избио из столице. Тако се насмејао, да се ни цензурисана реч не може објаснити, само опсценост. Али држао се за раме свог сина. – Ох, ха, ха, ок, морам да радим, а овај други председник има пилећа јаја у фрижидеру у џеповима и ципелама.

      – Хее-хее – Изиа се тихо насмејала, – а можда и кактус?

      – ста хоцес…

      Син се одушевио и побегао у прву половину колибе.

      Други протагониста и први помоћник окружног полицајца, каплара Интсефалопат Харутун Карапетович, бивши гастописац, добио је посао у пензији средњих година, искључиво због Оттилове супруге Исолде Фифовне Клоп-Пориваило. Био је три пута виши од шефа и пет пута тањи од жене шефа. Нос је грбав,