Ludi detektiv. Smiješan detektiv. StaVl Zosimov Premudroslovsky

možda majka? – Ottila je proživljavao miješana jaja i, s ustiju, pljuštajući mrvice, strogo zalajao: – svatko ima svoj ukus, rekao je hinduist, silazeći s majmuna i brišući svoj penis listom banane. Želite li oko?

      – Oh! Oprosti, zaštitniče, nešto sam zaboravio … – sramio se Arutun Karapetovich i sjeo u stolac.

      Odjednom su se na vrata pokucala ulazna vrata i u ured je ušla starica stara oko stotinu godina.

      – Tko nije zatvorio vrata??? Zauzet sam, bako!!! – Bug Klop i guši se…

      Supruga je čula kašalj i potrčala prema njemu s listom i olovkom, tako da je napisao oporuku. No vidjevši njegovu beskorisnost, zamahnuo je i pljesnuo muža o kosti koščicama. Ottila je izbio žumanjke.

      – Uh, Harutun, stari hrskavica, zašto nisi zaključao vrata za sobom kad si došao? A ti, bako, izađi, imamo sastanak.

      – Kako? upita gluha baka.

      – Grunt! dođi poslije večere!! – glasno je rekao Klop.

      – Jedite, jedite, dušo s nevenom… pričekat ću. – baka se nasmiješila i čučnula dolje, jer više nije bilo stolica, a ovdje nije bilo uobičajeno popuštati, a nikome iz publike nije palo na pamet.

      – Kakav ručak? I? Doručkujem… A onda na dnevnom redu: rad s podređenima. – Ottila je mahnula rukom i, držeći žlicu s komadom jaja, uvukla modricu izravno u Harutun-ovo oko, – a vi? – skočio u stolac, – ne zahvalna osrednjost, – pa skočio na stol, – možete jesti samo mjesečinu i tući se licem jedni drugima. Neću hodati poput kojota.. – i poput akrobata, pomoću somersaulta, skočio sam sa stola na pod, – i pomirio se s vama. Napišite izjavu i to je to!

      – Koja izjava? Što vičeš? «Isolde Fifovna prekinula ga je krikom King Konga.»

      – Ah? – začuo se patuljak.

      – Što vičeš? – pitala je smirenije i mirnije, – zar ne vidite, odavno spava.

      – Dakle, ovdje, sada, noćenje? Incifalatus, izvadite ovog umirovljenika. – Ottila se oporavio u torbi i popeo se na stolac da dalje večera.

      – Ja sam incefalopat, zaštitnik, a ne incifalat. – ispravio je kaplara i otišao do uspavane starice. Lagano ju je pokosio trskom, poput Poarota ili Watsona. – Dragi, ale?! – okrene se Šefu, koji je već sjedio za stolom i u šampionatu.

      – Šefe, ona je, po mom mišljenju, zarežala.

      – Što? Hrjapa-Hrjapa.

      – Pa,. Ne diše. Mrtav je. – opet je sa strahom u glasu rekao Harutun. Usne su mu podrhtavale. Zamišljao je da ga čeka ista sudbina. Harutun je plakao.

      Ottila se smrznula uz zalogaj hrane. Pogleda svoju ženu i upita:

      – Zhinka, idi provjeri.

      Fifovna je prišla i podigla staricu za ovratnik. Stopala su sišla s poda, a koljena se nisu ispravljala. Ustala je i postavila leš kao vazu ispred krigle, glupo gledajući usta puna žvakanih jaja, svog supruga.

      – Uvjerite se sami, schmuck, je li mrtva ili ne?! – i upravo se spremao otići. – On, Zhinka. Odgovorit ćete za Zhinka. promrmljala je…

      – Skloni je sa stola, budalo!!! Jesi li… stvarno, ili što? Ja sam ovdje šef, a gazda, a ti?…

      – Pa, počelo je opet. – promrmlja pladanj Intsephalopath.

      – A fond Ottila Aligadzhievich Klop koristite besplatno! – mrvice iz usta odletjele su, – i općenito… ma, sranje, – ispljunuo je sav sadržaj iz usta i povikao, prije nego što se popeo na stol. «Ovdje ste sluškinja.» Shvatio?

      – Da, gospodaru. – Donald Isoldushka i kleknuo. Glava joj je bila poravnana s glavom supruga koja je stajala na stolu. A veličina njihovih glava jednostavno bi impresionirala bilo kojeg pesimista: Glava joj je bila pet puta veća od njega.

      – Ok, heh heh, oprosti mi, izvedi ovu baku kroz vrata trijema. Ne, bolje od kolibe. Jutro je i netko će je pronaći.

      Supruga je uzela leš i nosila ga tamo gdje je vlasnik naredio. Uostalom, radila je i kao pomoćnica tehničkog tehničara, domar i pomoćnica tajnika s činom starijeg madraca. Minutu kasnije vratila se i prišla marširajući do stola.

      – bacio sam je preko ograde.

      – Jeste li budala ili nešto slično? Ovo je veteran biljke. Istina, sjedi. Ukratko – kvrga.

      – jedeš. – supruga se pomaknula tanjur.

      – ne želim. Trebala si je staviti na moj tanjur. Kakva je to hrana? Izvadite, pustite djecu da jedu. Samo im nemojte reći što sam jeo. A onda preziru.

      – Tako je, ako imate kurvu iz usta. Trebate li oprati zube kad ste ih posljednji put čistili prije sto godina? – supruga je sakupila suđe sa stola i otišla do stambene polovice kolibe.

      – Budi tiha, ženo! Što razumiješ u mirisima? Ok, – zasukao sam rukav mrvicama i kapljicama sa stola. – Što sam htio reći. Huh?.. Dakle, spremi se za odlazak do Petera.

      – Zašto?

      – O, kolega, imamo novi ozbiljan posao. Prvo i posljednje!

      – Jesmo li prebačeni u Sankt Peterburg? – Harutun je izvukao kosu iz nosnica, bio je oduševljen i lupkao je trskom.

      – Ne, uzmi hladnije. Istražit ćemo jednu ozbiljnu stvar, a ne pokucati oko šara, u potrazi za izgubljenim pilićima i bikom. A onda, kad ga nađemo, bit ćemo premješteni viši…

      – Gdje je do neba?

      – Budale, na nebu nema gradova, do Amerike.

      – I što ćemo tražiti? Što treba pronaći da bi nas poslali u Ameriku?

      – Tražit ćemo nos…

      – Čiji nos? – Harutun nije razumio.

      Ottila se popeo na stol i prišao drugoj strani, bliže kaplaru. Sjeo je i zagrlio noge, razgovarao s njima.

      – Pa ukratko.. – počeo je pola glasa.

      – I što, onda šapatom?

      – Nerd, konkurencija. Federi mogu oduzeti ovaj slučaj.

      – Ahhh! Shvatio sam uložak.

      – Dakle, rukav. Heh, cool! Ja sam «uložak», a ti si «rukav». I uložak se stavi u rukav. Hahaha. Smiješno je

      – Ne. Stavili su metak u uložak.

      – Što, pametno? A znate da su u našoj zemlji svi pametni – siromašni i siromašni. Želite li napraviti razliku? Onda slušajte, neću dvaput objasniti. Sveto mjesto nikada nije prazno. I tvoje mjesto, ne samo Sveto.. Znate li koliko nezaposlenih ljudi u našem selu želi sjebati da preuzmete svoje slobodno mjesto?

      Harutun je otvorio oči od straha i prolio suze senilnosti.

      – Oprosti, uložak, nije metak ubačen u čahuru, već uložak.

      – Pa, onda čuti, koliko, objasnit ću ukratko: Eeee… jesi li pročitao Gogola?

      – Pio je mogul.

      – zezaš me?

      – Bilo je humora. Gledao sam filmove s njegovim sudjelovanjem.

      – To je dobro. Jeste li gledali film o NOS-u?

      – O čijem nosu?

      – Pa, ne o tvojoj? … – Ottila je skočio sa stola, – Opet humor?

      – Mnn, da! – starac se uspravio. Ottila je pogledao u prepona tijela, i ispupčenim očima podigao glavu, bacivši glavu do kraja i vidio samo uspavan pleksus.

      – Sjedi