Други светски рат. Дан за даном. Лим Ворд

препоручује за масовну потрошњу, као што је панацеа, чак, на пример, за лечење фригидности жена и за олакшање испоруке. Не може се рећи да немачке власти посебно промовишу ширење первитина; али уопће не ометају његово ширење.

      …1930. Њемачка производи 200 тона хероина, примењује и производњу других, јефтинијих, синтетичких лекова. Међу територијама бивше земље су изгубљене, међутим, у складу са Версајским уговором, многе земље Латинске Америке спремне су снабдијевати сировине. У почетку, која тежи искључивој власти над свјесношћу својих грађана, Национална социјалистичка партија Њемачке (НСДАП) снажно се противи употреби опијата. Концепт се уводи: «Твоје тело припада, пре свега, породици и нацији», за разлику од тога, чини се, стварно декадентна теза Вајмарске републике: «Ваше тело припада само теби». Међутим, синтетички лекови, који се сада називају «стимуланси за енергију», захваљујући, поред свега, Хитлеру, само напустите списак забрањених дрога.

      Године 1929. Нирнберг је основао Националну социјалистичку унију немачких лекара, који је до краја 1933. године имао 11.000 учесника (23% немачког медицинског особља). Они, на основу података својих пацијената, креирају «архиву хередитета». Главна идеја – ментално ретардирани људи немају право на постојање – што би због човјечности и просперитета нације требало, на један или други начин, бити прекинуто. Већ од 1933. године представници ове уније заузимају водеће позиције, неформално располажу постепеним смањењем стандарда за снабдевање хране пацијентима и здравственим установама – до смртоносног исхода.

      9. октобра, 1935, било је скоро легалли старт програм Т-4 (од имена улице Тигарентсхтрассе, Буилдинг 4, где је седиште организације), осмишљен да смањи популацију Немачке, према формули 1000: 10: 5: 1. Од хиљаду људи, десеторо је онеспособљено – пет је потребно помоћи, један физички елиминисан. Планк расте: сада следи «Да се произведе уништење свих оних који су у стању да продуктивно ради, а не само лишен разума.» Непосредно пре 1. септембра 1941. године у немачким болницама убијен 70,273 њених грађана: за војску и влада поштеђени ни мање ни више од 885 милиона марака. Истовремено, немачки љекари који раде у програму добијају новчану накнаду више него било гдје другде у Реицху. За сваку «обрађеног фајл», то јест, смрт пацијента, плаћа се накнада у износу од 100 Реицхсмарк – плус кориштење преосталих у току до краја месеца печата хране убијен, наплата породица за њен садржај, има за одређено време, и, у ствари, златне круне.

      Уништена и смртно болесне деце, а касније – тинејџери до 17 година, са дијагнозом Дауновим синдромом, микроке- хидроцефалус, деформитета свих врста, парализе, и тако даље. Вриједност живота сваког дјетета одређује се у складу са економским критеријумима. Родитељи се обавештавају о смрти деце као резултат пнеумоније или других фиктивних узрока. У сваком случају тело је кремирано.

      Поред тога, око 400 000 људи, са произвољно постављена дијагноза (чешће – «шизофренија»), понекад – политички непријатељи