Izabranik. Borba duhova. Miki Lazović

ti je bilo pobogu?’ pitala je žena dok je on i dalje podrhtavao. ‘Smiri se pa mi ispričaj.’ ‘Duh od jagnjeta ženo.

      ‘Sto puta sam ti govorila da ne piješ a ti me nikada nisi poslušao. Vidiš šta ti se sada desilo’ —ogovarala mu je žena malo strožim glasom dok se u neverici krstila.

      ‘Nije to ženo od pića. Veruj mi da sam ovaj put mnogo manje popio jer ni gosti nisu pili. Legao sam i lepo zaspao a onda sam osetio kako se na moje noge naslanja nešto teško. Hteo sam da viknem, da se pomerim, da zovem u pomoć ali ništa od toga nisam uspeo. Teret se sa nogu pomerao čitavim telom dok nije došao do vrata. Imao sam osećaj da ću se ugušiti. Onda se taj teret sklonio sa mene. Kada sam pomislio da je sve nestalo čuo sam da je jagnje zablejalo i zakrkljalo kao one noći kada sam ga zaklao.“

      „Grešni Pero. Lepo sam ti govorila da ne kradeš a ti se okomio pa ukrao od najsiromašnijeg čoveka u selu. Idi, ispovedi se i vrati čoveku trostruko pa će ti Bog oprostiti i to ti se više neće pojavljivati.’

      ‘Jesi li ti luda ženo? Znaš li koja bi to bruka bila za mene? Srozao bi mi se ugled na totalnu nulu. Svi bi se sprdali najbogatijem čoveku u Pećkom okrugu.’

      ‘Kako god hoćeš Pero. Ja bih ti rekla da to uradiš a ti ako nećeš ne moraš. Ajde sada da spavamo, pa će novi dan doneti novu nafaku, a mi ćemo videti šta ćemo dalje.’

      Opet sam ih posetio dva sata kasnije. Žena je spavala a on je i dalje bio budan. Pročitao sam njegove misli. Tražio je na koji način da se oslobodi ove muke. Tu noć ga više nisam dirao. Sutra uveče sam ih opet posetio. Da se ceo dan borio sa medvedima, Pero bi bolje izgledao. Tek sam tada shvatio značenje đedovih reči da je ovo najmoćnije oružje na celom svetu. Samo je jedna noć brige i straha učinila da se onoliki čovek ovoliko povije i zgrči. Posetio sam ga da bih saznao da li je šta uradio oko priznanja svog greha. Opet sam u njegovim mislima osetio da se mnogo muči. Bio je spreman da da deset ovaca sa jaganjcima samo da ne prizna da je on to uradio. Zaklinjao se da više nikad nikom ništa neće ukrasti. Bilo mi ga je žao pa sam odlučio da večeras malo izmenim plan. Prvo sam pošao u drugu sobu, kod njegove žene i usmerio komandu svesti u njene snove. Sanjala je da mora ona da mu pomogne. Reći će mom rođaku da mu je jagnje tokom noći zalutalo u njenu baštu, da je htela da ga potera i da ga je nehotice udarila. Jagnje je palo i nije više ustalo. Pero je hteo da da drugo jagnje da bi nadomestili štetu, ali to jagnje ne bi pristalo da doji drugu majku, pa bi se otkrilo da smo pokušali neku podvalu. Onda je Pero rekao da nas je jagnje poharalo i da sam ga ja nehotice ubila. Odlučio je da ga zakopa i da nikom o tome ne priča. Tako smo i uradili. Ja sam uveče usnula san da ti moram trostruko nadoknaditi štetu jer smo istinu sakrili od tebe.

      Naterao sam je da vidi u snu kako moj siromašni rođak neće da primi toliki dar. Onda sam joj naredio da mora to da mu poklone inače će se njenom mužu svako veče u snu pojavljivati duh od jagnjeta. Tada sam je naterao da se probudi. Dok je ona popila par gutljaja vode i bila onako u bunilu ne znajući šta će da radi ja sam prešao u sobu njenog muža. I dalje je bio budan i unezveren od straha. Ja sam opet zablejao i zakrkljao kao jagnje. Opet je skočio i počeo da viče. Kao i sinoć, i večeras njegova žena donela čašu vode i došla da mu pomogne. Kada se malo smirio, rekla je da mu veruje da to nije od pića jer se njoj prikazalo u snu šta treba da urade. ‘Moramo mu trostruko nadoknaditi štetu. Umesto onog jednog koje si ukrao i zaklao, moraćeš da mu vratiš tri birana iz stada.’

      14

      Toga sam dana čuvao stoku. Kod đeda je došao njegov prijatelj. Seli su pred kućom da bi se ispričali. Baba je iznela flašu sa rakijom i dve čašice. Na stolu je bila sveska u kojoj je đedo zapisivao meleme. Uz priču su se dotakli i te teme pa mu se đedo pohvalio kako je napravio melem protiv svih kožnih oboljenja. Pokazao mu je svesku, rekao da se on zanima čitajući dok đedo ode do klozeta. U to vreme nije bilo kupatila a poljski nužnici su se pravili što dalje od kuće da se preko leta ne bi osećao smrad. Tada moj đedo nije pisao recepte sa šiframa. Njegov drug je iskoristio priliku i prepisao recept. Baba je prinosila kafu a on je ustao i pošao objasnivši joj da se setio da ima nekog drugog hitnog posla i da se zbog toga žuri. ‘Doj ću drugi put, Stano, pa ćemo popit kavu a ti mi puno pozdravi Gaca.’

      Kada se đedo vratio, njegov drug nije bio tu. Rekao je babi da oseća neku uznemirenost zbog njegovog odlaska, ali nije znao šta je to. Bio je svestan da nešto nije u redu. Uz put su Milorada, koji se vraćao od đeda, sreli Marinko i Milovan. Nije imao strpljenja, nego je uz put još jedanput pročitao recept koji je na brzinu prepisao. Prošlo je par meseci kada je đedo čuo da je Milorad patentirao njegov melem. Tada sam prvi put video mog đeda da se naljutio. Tada mu je sve bilo jasno. Shvatio je što je onog dana Milorad pobegao i zbog čega je on osećao uznemirenost. Osećao je stari lisac, ako ostane, da će đedo saznati za njegovu prevaru i da će ga obrukati. Tada sam ja njega umirivao govoreći mu da ga javno ne optuži da sebi ne bi stvorio neprijatelja.

      ‘On je svestan da je onoga dana kada mi je ukrao recept postao moj neprijatelj. Ovde je on mene povredio i ja moram da se branim. Ovo sine nije isti slučaj kao tvoj. Vinovnici tvog događaja su osobe sa kojima ti tog trenutka nisi ima ništa zajedničko. Hteo si da svedočiš protiv čoveka koji bi mogao tebe da napadne da si ti to delo počinio. Tada si napravijo najbolji potez. Natera si ga da trostruko vrati za greh koji je počinio. A kako ću ja ovde da zahtevam od Milorada da mi vrati tri recepta kada se on nikada u životu nije bavio travama i nikada nije sastavio ni jedan recept. Učiniću sine nešto slično onome što si ti uradio: nateraću ga sa svojom svešću da sve prizna.’

      Tako je i uradio. Sveti Nikola. Crkva puna ljudi. Svako doneo da mu pop preseče kolač i osvešta žito. Svi čekaju da dođu na red, da kažu imena živih da bi ih pop pomenuo, da bi uputio molbu da ih Bog sačuva i blagoslovi. I Milorad je bio u redu kada smo ja i đedo ušli. Odmah smo ga videli a on nas nije jer smo bili iza njega. Dolazio je na red pred popom kada je đedo neprimetno od drugih ali ne i od mene, usmerio ruke ka njemu. Primetio sam da se stresao kao da mu je dunuo hladan planinski vetar niz kičmu.

      ‘Oče, grešan sam’– počeo je da priča dok su svi ostali u redu iza njega zanemeli. I pop je stao sa rezanjem kolača.

      ‘Da, da oče. Mnogo sam grešan. Iznevjerio sam čoeka koji mi je bio pravi prijatelj. Na prevaru sam od njega uzeo nešto i od toga sada imam materijalnu dobit.Iako nas do tada nije video, okrenuo se i pokazao na mog đeda. ’Tog čoeka svi znate, on se nalazi ovđe sa nama.’

      Svi su se okrenuli i pogledali u našem pravcu a đedo je usporenim korakom krenuo ka njima. Stavio je kolač na sto, onda je popu poljubio ruku pa se okrenuo ka Miloradu zagrlivši ga. Njemu su suze potekle niz lice.

      ‘Milorade, dragi moj Milorade. Prijateljstvo se stiče cijeloga života a može se nehotice izgubiti za par sekundi. Ne prijatelju, nijesi se sa mnom ogriješio. Učinio si stvar za dobro cijelog čovečanstva a i mene si mnogo čemu naučio. Ovoga puta ja tebi zahvaljujem za dobru lekciju i neka ti je Bogom prosto za to što ti misliš da je grijeh.’Odvojio se od njega, uzeo torbu u kojoj je bio kolač i opet došao kod mene da zajedno sačekamo svoj red.

      ‘Oprosti Bože i pomiluj raba svojega’—posle tišine koja je nastala popove rreči su odjeknule ispod crkvenog svoda. I nama je pop presekao kolač pa smo izašli pred crkvu. Pred crkvom su se mnogi pozdravili sa nama sa znatiželjom da saznaju šta se to desilo. Đedo nikom ništa nije objašnjavao nego je samo komentarisao:’A ništa, vjerujte ništa važno.’

      Kada smo se malo izdvojili iz naroda, dok smo kretali kući, upitah ga: Đedo, mislio sam da ćeš ga više kazniti i prosto me je začudilo za šta si se ti njemu zahvaljivao?

      ‘Mogu li sine uzeti Božiju ulogu u svoje ruke i kažnjavati onog ko šta zgreši? Ako bi ubijali sve one koji zgreše, onda na svetu ne bi ostalo ljuđi. U molitvi Božijoj postoje reči: Oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim – pa kako se mogu pomoliti Bogu i od njega zahtevati da mi bilo šta pomogne ili oprosti svesni ili nesvjesni greh ako ja mom prijatelju nisam oprostio greh koji mi je počinio? Oprosti i biće ti oprošteno. Pomozi, Bog će tebi pomoći. A ono što sam mu se zahvalio, imao sam potpuno pravo. Ovo što