Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны. Миле Белаяц

Београд, 2010. Сербский историк Чедомир Антич ранее защитил магистерскую диссертацию «Sir Ralph Paget and British Policy towards Serbia from 1910 to 1913» (Bristol, 2002). В 2006 г. опубликована в качестве монографии в белградском Институте балканистики: Antić Č. Ralph Paget, A Diplomat in Serbija. Belgrade, 2006.

      66

      Stanković Đ. Nikola Pašić, Saveznici i stvaranje Jugoslavije. (NOLIT) Beograd, 1984; Он же. Никола Пашић и југословенско питање. I–II. (БИГЗ) Београд, 1985; Он же. Сто говора Николе Пашића, Вештина говорништва државникА. (РАД) Београд, 2007. Књ. 1. С. 359.

      67

      Там же. С. 360–361 (Это выступление было напечатано в качестве отдельной брошюры, имевшей большое политическое и дипломатическое значение); тот же текст опубликован в: Стојановић Дубравка (отв. ред. Никола Пашић у Народној скупштини. III. Београд, 1997. С. 528–538).

      68

      ДСПКС. Књ. VI. Свеска 3. Београд, 1983. Док. 445. С. 470. Отправлено из Вены 20 октобря 1913 г. (по старому стилю).

      69

      Габрић Н. Указ. соч. С. 80. (Masaryk T.G. Светска револуција – ратне успомене и разматрања 1914–1918. Књ. VI. Београд, 1935. С. 27–28.)

      70

      Lazarević Milan. Pašić nudio nagodbu Beču, Zanimljivo otkriće češkog istoričara // «Danas». 30.11.2012.

      71

      Hantsch Hugo. Leopold Graf Berchtold. Grandseigneur und Staatsmann. (Verlag Styria), Graz, 1963. I. S. 369–373; см. также: Kos Franz Josef. Die politischen und wirtschafentlichen Interessen Ostereich-Ungarns und Deutschland in Sudosteuropa 1912/13 die Adriahafen, die Saloniki, die Kavalafrage. Wiena un Weimar, 1996. С. 224.

      72

      Первый председатель чехословацкого правительства и глава делегации на Парижской мирной конференции 1919 г.

      73

      Габрић Н. Указ. соч. С. 78–81

      74

      Једно аустријско мишљење о пореклу Светског рата // Ратник. Св. VII–VIII. 1928. С. 215–221.

      75

      Watson Alexander. Ring of Steel. Germany and Austria-Hungary at War 1914–1918. (Allen Lane, Penguin Books) 2014. С.7.

      76

      Otte T.G. July Crisis. The World’s Descent into War, Summer 1914. (Cambridge University Press) 2014. Р. 224.

      77

      Tunstall Jr. Graydon. Planning for War Against Russia and Serbia, Austro-Hungarian and German Military Strategies, 1871–1914. (Columbia University Press) NY, 1993. Р. 202–203.

      78

      Цит. по: Митровић А. Србија у Првом светском рату… С. 37 (BayHSta-München, MÄ, Nr.2481/2, донесение от 30 июня 1914).

      79

      Там же.

      80

      Поповић Чеда. Сарајевски атентат и организација ’Уједињење или Смрт’ // Nova Evropa. Кnj. XXV. Br. 8. 26. jul 1932. Str. 400–401.

      81

      Dedijer V. Sarajevo… S. 652 («Политика». 26. aприл 1926).

      82

      Прибичевић Адам. Мој живот. (Просвјета) Загреб, 1999. (См. главу «Неодговорност Србије за рат 1914. године». С. 37–44; особенно см. с. 41); Krizman Bogdan. Hrvatska u Prvom svjetskom ratu. Hrvatsko-srpski politički odnosi. (Globus) Zagreb, 1989. S. 10, 27, 34.

      83

      Там же. С. 41.

      84

      Цит. по: Љушић Радош. Принцип Гаврило (1985–1918), Оглед о националном хероју. (Новости) Београд, 2014. С. 308.

      85

      Штрандтман В. Н. Балканские воспоминания (подготовка текста, вступительная статья, примечания А. Л. Шемякина). М., 2014. С. 244.

      86

      Там же. С. 242.

      87

      Там же. С. 265.

      88

      Цит. по: Перишић Мирослав. Сарајевски атентат, Повратак документима. (Андрићев институт) Андрићград-Вишеград, 2014. С. 11–114; После публикации мемуаров Билинского это письмо также стало предметом общественного обсуждения: Из недавне прошлости // Вечерња Пошта. 7. јануар 1928; отрывок опубликован в газете «Време» 3 апреля