Кому нужна ревизия истории? Старые и новые споры о причинах Первой мировой войны. Миле Белаяц

А. Србија у Првом светском рату. Београд. 1984. С. 70–71.

      27

      Српско-аустриски и Европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка). Ниш, 1914.

      28

      Там же. С. 49.

      29

      Collected diplomatic documents relating to the outbreak of the European War. (H.M. Stationery Office). London, 1915; Le Livre Orange Russe // Official diplomatic documents relationg to the outbreak of European war. (The Macmillan company). New York, 1916; Српско-аустријски и европски рат: дипломатска и друга документа. Књ. 1 (српска дипломатска преписка); Књ. 2 (британска дипломатска преписка); Књ. 3 (руска дипломатска преписка); Књ. 4 (немачка бела књига). Ниш, 1914. (Последние четыре наименования доступны на сайте: www.velikirat.nb.rs)

      30

      Wilson Keith (ed.). Forging Collective Memory. Government and International Historians through Two World Wars. (Berghan Books). Providence – Oxford, 1996.

      31

      Zapisnici sa sednica Delegacije Kraljevine SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919–1920 (отв. ред. Krizman B., Hrabak B.). Beograd, 1960. S. 64; Mitrović A. Jugoslavija na Konferenciji mira 1919–1920. Beograd. 1969.

      32

      Јовановић Слободан. Конференција мира и питање о ратној одговорности (1920). // Јовановић С. Из историје и књижевности. II. (СКЗ и др.). Београд, 1991. С. 247–251 (С. Йованович вместо термина «комиссия» употребляет термин «комитет». На этот текст наше внимание обратил историк др. Борис Милосавлевич).

      33

      Буха Велибор. Србија у немачком и аустријском тумачењу кривице за Први светски рат 1919–1941. (текст магистерской диссертации). Београд, 2010. С. 14–15.

      34

      Selesković Momčilo. Srbija u nemačkom javnom mnjenju 1914–1918. Sorbona, 1919 (Beograd, 1996); Ekmečić Milorad Beleška o ulozi rasizma u određivanju nemačkih ratnih ciljeva 1914–1918” // Ekmečić M. Ogledi iz istorije, drugo izdanje. (Službeni list SRJ). Beograd, 2002. S. 273–284; Ристовић Милан. Црни Петар и балкански разбојници. Балкан и Србија у немачким сатиричним часописима (1903–1918). (УДИ – Чигоја штампа). Београд, 2011.

      35

      Примером служит профессор истории Йельского университета (Yale University) Тимоти Снайдер (Snyder T. Hitler’s Logical Holocaust // The New York Review of Books. Dec. 20. 2012. (http://www.nybooks.com/articles/archives/ 2012/dec/20 /hitlers-logical-holocaust/.)

      36

      McCarthy Justin. Death and Exile: The Ethnic Cleansing of Ottoman Muslims, 1821–1922. (Darwin Press). Princeton N.J, 1995.

      37

      Yavuz M. Hakan, Sluglett P. (eds). War & Diplomacy. The Russo-Turkish War of 1877–1878. Utah University Press, 2010. (См.: Introduction – Laying Foundations for Future Instability. Р. 1, 2, 4; См. также текст на обложке. По словам составителей, в сборнике «argues that the key events that portended the begining of the end of the multiethnic Ottoman Empire were the Russo-Turkish War of 1877–1878 and the Treaty of Berlin. The essays in this volume analyze how the war and the treaty permanently transformed the political landscape both in the Balkans and Caucasus. The Treaty marked the end of Ottoman hegemony in the Balkans… By introducing the unitary nation state as the new organizing concept, the treaty planted the seeds of future conflict, from the Balkan Wars of 1912–1913 and the First World War to recent civil wars and ethnic cleansing in former Yugoslavia. The magnitude of the defeat… and territorial loses that followed proved fatal to the project of Muslim liberal reform and modernization that the Ottoman state had launched in the middle of the nineteenth century». В предисловии (С. 2) можно обнаружить и следующее утверждение: «Montenegro obtained most of the Albanian-inhabitet territories of Nikšić, Podgorica and Bar». Об этом пишут Кемаль Силай (Kemal Silay, Indiana University Bloomington) и Али Яйцы-оглы (Ali Yayciogly, Stanford University).

      38

      Yavuz M. Hakan, Blumi Isa (eds.). War and Nationalism. The Balkan Wars, 1912–1913, and their Sociopolitical Implications. Utah University Press, 2013; Балкански рат 1912/1913: Нова виђења и тумачења – The Balkan Wars 1912/1913: New Views and Interpretations. (Отв. ред. Рудић Срђан, Милкић Миљан. Институт за стратегијска истраживања – Историјски институт). Београд, 2013; Први балкански рат 1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и Македоније 1912) – The First Balkan War: Social and Cultural Meaning (on the 100th Anniversary of the Liberation of the Old Serbia and Macedonia). (отв. ред. Растовић Александар. Филозофски факултет у Нишу). Ниш, 2013.

      39

      Clark Christopher. The Sleepwalkers – How Europe Went to War in 1914. London: Harper, 2012. Р. 43, 71, 74, 75, 76. («Если коротко, то администрация Габсбургов относилась к новым провинциям так, чтобы они являли собой показательный пример того, насколько эффективно и гуманно правление Габсбургов… К 1914 г. Босния и Герцеговина по степени развития