Из историје грчког народа. Андрей Тихомиров

лествице стајали су метанасти, људи који су из једног или другог разлога прекинули везу са својом заједницом и зато су били лишени заштите, батрака и, коначно, робови. Ропство у гомерском друштву носило је патријархални карактер. Робови су били релативно мали (у Одисеји се спомињу робови чешће него у Илиади), међу којима преовлађују жене чији се рад користи у домаћинству. Државе у правом смислу те речи хомерско друштво још није знало. Велики значај у овом периоду имали су племенски вођа (басилеј), Савет старешина (буле) и Народна скупштина (агора), која се састојала од свих слободних чланова заједнице. Са порастом социјалне диференцијације, Народна скупштина и племенски вођа постепено су изгубили свој претходни значај. Ојачао се значај Савета старешина, у чији состав сада нису улазили старешине, већ знатни и богати.

      Разлог Тројанског рата био је киднаповање Елене, супруге цара Мепелаја Париса – Александра, сина тројанског цара Пријама. Дубоко увређени Менелај позвао је на помоћ многе цареве и ратнике. Међу њима су били славни ратници као што су Диомед, Одисеј, Ајакси и најхрабрији од хероја Ахил, млади син богиње Фетиде, вођа храбрих мирмидонаца. Поход ахејских (грчких) Дружина предводио је старији брат Менелаја Агамемнон, Цар Микен и Аргоса. Ахејски војници су заузели равницу између троје и мора, извукли бродове на обалу и разбили свој камп, из којег су изводили нападе, пљачкали и опустошавали мала насеља. Опсада Троје трајала је девет година. Десета година је била свађа између два вође Ахила и Агамемнона. Цар Агамемнон, надмен и похлепан, увредио је Хриса свештеника бога Аполона, одбијајући да прихвати откуп од њега, који је свештеник донео за заробљену ћерку. Хрис се жалио Аполлону, и он је, разгневивши се на ахејце, послао на њих неразумљив мор, Ахил, желећи да сазна разлог смрти ахејских војника, сазвао је састанак у којем је прорицач Калхас открио агамемнонову кривицу, рекавши да по вољи Аполлона Хрисова ћерка треба вратити оцу. Разгневени Агамемнон је уместо своје заробљенице захтевао Брисеиду, која је раније била предата Ахилу. Огорчени Ахил је предложио да се спор реши силом, али га је богиња Атина задржала. Изјавио је да ни он ни његови ратници више неће учествовати у биткама. Опозвавши мармидонце, повукао се у свој шатор. Цар Агамемнон, по сугестији Зевса, одлучује да почне борбу са тројанцима. Међутим, раније жели да искуси расположење ахејских ратника и предлаже им да се врате кући. На незадовољство вођа, војници се радо бацају на бродове, припремајући се да их одмах спусте на воду. Тада Агамемнон окупља савет војске, на којем у одбрану интереса обичних војника излази Терсит, најнеподобнији од Ахејаца, који је дошао под Троју. Хитроумни Цар Одисеј уговорима и силом утиче на ахејце, а Терсита једноставно претуче кукавичке речи. Опис свих ових догађаја изложен је у почетним песмама поеме.